Ne dirajte Muhamedovu ženu

Tek što se pohvalio svetskom premijerom debitanstkog romana Šeri Džons, Dragulj Medine, beogradski izdavač Beobuk saopštio je da će svih hiljadu zvanično prijavljenih primeraka knjige povući iz distribucije. Nismo imali nameru da bilo koga provociramo i uvredimo. Iskreno se izvinjavamo svima koji su se našli povređeni, rekao je direktor Beobuka, Aleksandar Jasić, uz napomenu da će njegova izdavačka kuća poštovati mišljenje islamske zajednice. Naime, Mešihat Islamske zajednice u Srbiji osudio je u subotu Beobuk zbog objavljivanja romana Dragulj Medine u kojem se, kako je navedeno, na najgnusniji način skrnavi lik i porodica proroka Muhameda. Mešihat je saopštio da će pozvati ulemu i muslimane u svetu na adekvatnu reakciju radi osude ove duhovne uvrede koja je, kako je navedeno, naneta muslimanima u Srbiji i celom islamskom svetu. Kako je saopšteno, na sednici Mešihata je usvojen poseban plan reakcija u kome će puno učešće uzeti organi Islamske zajednice, ulema i muslimani. Američki izdavač, Random house, koji je za prava na roman američke novinarke platio 100.000 dolara, u maju ove godine odložio je na neodređeno objavljivanje knjige, zakazano za 12. avgust, zbog negativnih recenzija američkih stručnjaka za islam i rani srednji vek. Prošlog meseca, agent Šeri Džons konačno je pozvan da potpiše i zvanično poništenje ugovora, pa je knjiga na ponudi drugim izdavačima. Veću pažnju srbijanskih medija slučaj je stekao tek pošto je - uz saopštenje Salmana Rušdija, koji je na dan kada je knjiga trebalo da se pojavi, osudio Random house zbog autocenzure iz straha, preneta i vest da se knjiga pojavila u prevodu na srpski, što je zasad, čini se, i jedino izdanje u svetu. Početkom avgusta, međutim, na stranama lista Wall Street Journal, američka novinarka i feministička aktivistkinja za reforme islamske zajednice, Azra Nomani, iznela je tvrdnje da je paniku od Dragulja Medine izazvala profesorka sa univerziteta u Teksasu, Deniz Spelberg, koja je proletos knjigu ocenila kao potencijalnu pretnju po nacionalnu bezbednost. Osim na adresu Random house, Spelbergova je navodno slala upozorenje i pojedinim muslimanskim liderima u Americi, tvrdeći da roman iskrivljuje istoriju i prikazuje Muhameda i njegov harem, a posebno Ajšu, Muhamedovu sedmu ženu, u nedopustivom svetlu, prenebregavajući norme života u sedmom veku. Zvanične reakcije islamskih zajednica u svetu, međutim, zasad nisu zabeležene. Ovog puta, uzrok problema nije bio neki radikalni muslimanski zvaničnik, već američka profesorka, piše Azra Nomani. U aprilu je, u potrazi za preporukama, Random house poslao rukopis knjige piscima i stručnjacima, uključujući i Deniz Spelberg, vanrednu profesorku istorije islama na Univerzitetu Teksas, u Ostinu... 30. aprila, Šahid Amanula, gostujući predavač na časovima gospođe Spelberg i urednik popularnog muslimanskog web sajta, dobio je uspaničen poziv. Bila je uznemirena, seča se Amanula. On kaže da mu je gospođa Spelberg rekla da roman ismeva Muslimane i njihovu istoriju, i zatražila od njega da upozori Muslimane. Zanimljivo je svakako saznati otkud Dragulj Medine na inače skromnoj listi izdanja Beobuka, među kojima dominira laka, pomalo golicava literatura. Još će zanimljivije biti adekvatna reakcija radi osude ove duhovne uvrede, te "poseban plan reakcija u kome će puno učešće uzeti organi Islamske zajednice, ulema i muslimani. Kad literatura za zabavu postane glavni problem manjinskoj zajednici u Srbiji, prema kojoj odnos većine inače karakteriše svaka vrsta nasilja - od diskriminacije u javnom govoru, preko nasilnog pokrštavanja romske dece iz muslimanskih zajednica, do uništavanja verskih objekata (finansiranje i podrška zločinima u Bosni i na Kosovu, već su pali u zaborav) - pa, kad se u ovaj spor oko verskih i građanskih sloboda još umešaju i pojedini srbijanski mediji, bez elementarnih informacija o slučaju, pravi džumbus može da počne. Avgust je ionako dosadan. Roman Dragulj Medine opisuje život sedme Muhamedove žene, Ajše, od trenutka kada je postala njegova verenica, u šestoj godini života, do njene smrti, u 18. Kako se navodi, reč je o romantizovanoj povesti, pisanoj u prvom licu, a koja je nastala na osnovu višegodišnjih proučavanja arapske kulture, bez pretenzija na istorijsku istinu