Kritike Haagu

Povodom suđenja novinarki Florence Hartmann pred Haškim Tribunalom zbog navodog objavljivanja poverljivih odluka Žalbenog veća u procesu protiv Slobodana Miloševića, organizacije za ljudska prava iz država naslednica bivše Jugoslavije podsećaju da je sadržaj tih odluka bio predmet brojnih novinskih izveštaja i javne debate nakon presude Međunarodnog suda pravde povodom tužbe BiH protiv Srbije, u februaru 2007. godine i da nije jasno zašto je F. Hartmann došla pod udar haških sudija. U to vreme, organizacije za ljudska prava u celoj regiji bivše Jugoslavije otvoreno su raspravljale zašto Haški Tribunal nije dao zapisnike Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije (VSO SRJ) Međunarodnom sudu pravde (MPS) i zašto MSP nije tražio te dokumente od Srbije u postupku odlučivanja po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Organizacije za ljudska prava veoma su oštro kritikovale odluku Haškog tribunala da prihvati zahtev Srbije za zatamnjivanje delova zapisnika VSO, kao i odluku MPS da ne traži pomenute zapisnike od Srbije, sa obrazloženjem da raspolažu dovoljnim dokumentima za odlučivanje. Organizacije za ljudska prava iz Srbije tražile su od Vlade Srbije da obelodani zapisnike VSO i time prekine raširene sumnje da je prikrila dokaze o odgovornosti za genocid u BiH, što ona nije učinila do danas. Javila se ozbiljna sumnja da su Haški tribunal, odlukom o zaštitnim merama za zapisnike VSO, i MPS, nezainteresovanošću da prikupi važne dokaze, zaštitili Srbiju od moguće odgovornosti za učešće u genocidu u Srebrenici. Organizacije za ljudska prava iz regije bivše Jugoslavije traže od Srbije da se odrekne zaštitnih mera i time otkloni sumnju javnosti da zatamnjeni delovi zapisnika VSO skrivaju činjenice o odgovornosti Srbije u izvršenju genocida u Srebrenici. Organizacije za ljudska prava traže od Haškog Tribunala da razjasni odluku o prihvatanju zahteva Srbije [zatamnjivanje zapisnika] i tako otkloni sumnju da su te odluke Haškog Tribunala poverljive kako bi od javnosti sklonila činjenice da je zaštitilo Srbiju od odgovornosti za genocid u Srebrenici. S tim u vezi, suđenje Florance Hartmann treba da bude javno i dostupno za praćenje organizacijama za ljudska prava. Akcija za ljudska prava, Podgorica Aleksandar Zeković, nezavisni istraživač kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori Anima, Kotor B.a.B.e. - Grupa za ženska ljudska prava, Zagreb Biro za ljudska prava, Tuzla Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek Centar za obuku u zastupanju i resurse, Priština Centar za rehabilitaciju žrtava torture, Priština Cenzura - Udruga za promicanje medijskih sloboda, Split Crnogorski ženski lobi, Podgorica Documenta, Zagreb Fond za humanitarno pravo, Beograd Građanska akcija Pančevo, Pančevo Građanski odbor za ljudska prava, Zagreb Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj, Bijeljina Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Helsinški parlament građana, Banja Luka Inicijativa mladih za ljudska prava – Srbija Inicijativa mladih za ljudska prava – Crna Gora Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo Inicijativa mladih za ljudska prava – BiH Integra, Prishtina Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd Odbor za ljudska prava, Leskovac Oko vizije-Peć Partners Kosova, Priština Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Novi Pazar Sigurna Zenska Kuca, Podgorica Udruženje pravnika Crne Gore Udruženje pravnika za ljudska prava žena – KODI, Peć Udruženje za mir i pomirenje, Đakovica Udruženje Žene ženama, Sarajevo Žene u crnom, Beograd